Kada se govori o najlepšim metroima na svetu, Rusija zauzima posebno mesto. Moskovski metro poznat je po raskošnim stanicama koje podsećaju na podzemne dvorce, dok Sankt Peterburg ima još jednu osobenost: Neke od najdubljih metro stanica na svetu.
Iza tih impresivnih dubina krije se priča o inženjerima i graditeljima koji su još pre više od pola veka rešavali probleme kakvi bi i danas predstavljali ozbiljan izazov. Ipak, razlog zbog kojeg je metro u Sankt Peterburgu toliko dubok nije želja za obaranjem rekorda.
Grad je podignut na geološki izuzetno zahtevnom terenu. Do dubine od oko 40 metara nalaze se nestabilni slojevi zemljišta natopljeni vodom, a veliki deo prvih stanica građen je ispod istorijskog centra, u neposrednoj blizini dragocenih arhitektonskih spomenika. Graditelji zato nisu mogli jednostavno da kopaju plitke tunele ispod ulica. Morali su da idu mnogo dublje, a upravo tu počinje jedna od najzanimljivijih priča o ruskom metrou.
Još 1958. godine Rusi su gradili metro 71 metar pod zemljom
Jedan od najimpresivnijih primera nalazi se na stanici “Trg Lenjina”, otvorenoj 1. juna 1958. godine. Njena dubina iznosi čak 71 metar, a da bi izgradili deonicu koja vodi do ove stanice, sovjetski inženjeri morali su da savladaju još jednu prepreku – reku Nevu.
Bio je to prvi tunel lenjingradskog metroa prokopan ispod ove reke. Graditelji su koristili takozvanu kesonsku metodu, odnosno sabijeni vazduh kojim su potiskivali vodu iz prostora u kojem su kopali tunel. Tako su mogli da rade ispod rečnog korita, u uslovima u kojima je prodor vode predstavljao stalnu opasnost.
Legenda o promašenom tunelu: Šta se zaista dogodilo 72 metra pod zemljom
Još jedan fascinantan primer je metro stanica “Proleterska”, otvorena 10. jula 1981. godine. Nalazi se na dubini od 72 metra, a u trenutku otvaranja bila je najdublja metro stanica u gradu. Na njoj su graditelji prvi put primenili posebno rešenje za prevoz putnika sa površine do perona. Umesto jednog izuzetno dugog eskalatora, ugrađene su dve grupe pokretnih stepenica povezane hodnikom. Prvi eskalator dug je 65 metara, a drugi 5,7 metara.
Oko izgradnje ove stanice nastala je i zanimljiva gradska legenda. Prema njoj, radnici su kopali kosi tunel sa dve strane, ali su se prilikom susreta navodno mimoišli. To, međutim, nije pravi razlog neobične konstrukcije stanice. Rešenje sa dva eskalatora bilo je svesno izabrano zbog tehničkih zahteva – izgradnja i održavanje samo jednog ogromnog eskalatora predstavljali bi ozbiljan tehnički problem.
I sama trasa metroa na ovom području bila je komplikovana. Graditelji su morali da prolaze kroz nestabilne slojeve peščara pod pritiskom vode, zbog čega su radovi napredovali sporije nego na drugim deonicama.
Najdublja stanica u Rusiji: 86 metara ispod ulica Sankt Peterburga
Na čak 86 metara ispod površine zemlje nalazi se stanica “Admiraltejska”, i spada u jednu od najdubljih metro stanica na svetu. Nalazi se u samom istorijskom centru Sankt Peterburga, svega nekoliko minuta hoda od čuvenog Ermitaža, Dvorskog trga i Admiraliteta.
Put do perona ovde je poseban doživljaj. Putnici najpre koriste veliki eskalator dug 69 metara, zatim prolaze hodnikom dugim 112 metara, pa nastavljaju drugim eskalatorom dugim 15 metara. Ali njena dubina nije jedino što ovu stanicu čini izuzetnom.
Graditelji su morali da pronađu način da izgrade ogromnu podzemnu stanicu, a da pritom ne ugroze istorijske građevine koje je okružuju. Da bi se obezbedio izlaz na površinu, bilo je neophodno srušiti jednu stambenu zgradu. Posle decenija planiranja, prekida i izuzetno složenih građevinskih radova, stanica je otvorena 2011. godine.
Kada sunčev zrak stigne do duboke podzemne stanice
Sankt Peterburg ima i metro stanicu na kojoj se u određenim trenucima događa neobičan prizor. Reč je o stanici “Prospekt boljševika”, na dubini od 68 metara. Njena podzemna sala ima posebno projektovan svod sastavljen od tri vizuelno odvojena segmenta, čime se stvara utisak većeg prostora. Ali još zanimljiviji detalj nalazi se u ulaznom paviljonu.
Kada je vreme vedro i sunce se nađe pod odgovarajućim uglom, sunčev zrak prolazi kroz staklo svetlosne kupole i pruža se duž eskalatora sve do perona. Taj detalj pokazuje da metro nije projektovan samo kao tehnički objekat, već i kao arhitektonski prostor u kojem svetlost, oblik i perspektiva imaju važnu ulogu.
Mermer, vitraži i svetlost skrivena iza zidova
Posebnu pažnju zaslužuje i stanica “Černiševska”, otvorena 1958. godine, na dubini od 71 metra. Nastala je u vreme kada se sovjetska arhitektura udaljavala od raskošnog staljinističkog stila i okretala jednostavnijim oblicima.
Za razliku od prvih stanica moskovskog i lenjingradskog metroa, koje su često ukrašavane skulpturama, reljefima i raskošnom dekoracijom, ovde se od takvih elemenata uglavnom odustalo. Ipak, zadržani su mermer i vitraži.
Ovo je bila prva stanica u lenjingradskom metrou bez klasičnih lustera i vidljivih svetiljki. Umesto njih korišćeno je osvetljenje skriveno iza arhitektonskih venaca, što je prostoru davalo drugačiji izgled. Bio je to primer kako se i sa manje dekorativnih elemenata mogao stvoriti upečatljiv podzemni ambijent.
Podzemni grad koji se i danas širi
Izgradnja dubokih stanica u Sankt Peterburgu nije samo priča o prošlosti – prema podacima s kraja 2023. godine, prosečna dubina metroa u Sankt Peterburgu iznosila je čak 58 metara. Krajem decembra 2024. godine otvorena je stanica “Gorni institut”, na dubini od 70 metara, čime je ušla među najdublje stanice gradskog metroa.
Tunel koji je povezuje sa susednom stanicom “Teatralna” prokopan je ispod glavnog toka Neve tokom 2017. i 2018. godine. Ovaj poduhvat pokazuje da se graditelji i danas suočavaju sa istim osnovnim izazovom kao njihove kolege pre više decenija: Kako izgraditi pouzdanu podzemnu železnicu duboko ispod grada, kroz slojeve zemljišta i podzemnih voda.
RT
